DamaD potvrđuje da su sloboda mišljenja i izražavanja i odgovornost za javno iskazanu reč temeljne pretpostavke individualnih sloboda i društvenog progresa. Sputavanja i zabrane javne reči stavljaju građane u položaj podanika, spremnih da se potčinjavaju i prilagođavaju zahtevima vlasti kojoj je svaki pluralizam političkog mišljenja isključen. U takvoj atmosferi političke kulture građani se navikavaju da žive i prihvataju demagogiju, populizam i dezinformacije; ne prosuđuju o stvarima, već ih uzimaju “zdravo za gotovo”. Na individualnom planu posledice su strah od vlasti, sebično i ulizičko ponašanje, čovek je lišen svake inicijative i vlastite odgovornosti za društvo, zajednicu, pa i sopstveni život.

Kako svaka javno izgovorena reč nije tek samo puko saopštavanje mišljenja, već po pravilu predstavlja poruku (ili poduku) za onoga kome je upućena, tako pravo na slobodno izražavanje mišljenja, odnosno pravo građanina i građanki na objektivnu i potpunu informaciju pretpostavlja i odgovornost za javno izgovorenu reč.

DamaD neguje vrline slobodnih i samopouzdanih individua/građana-ki sposobnih da razborito rasuđuju, da se služe argumentima u raspravama, da razvijaju kulturu tolerancije, da poštuju pravo na različitost, da ohrabruju odvažnost i smelost u ispoljavanju sopstvenog stava, da čuvaju dostojanstvo sopstvene ličnosti i upravo na taj način i poštuju i čuvaju dostojanstvo drugih, da koriste ljudska prava kao osnovu za razrešavanj i javnih i ličnih problema i upotrebljavaju ljudska prava kao meru za stepen razvoja društva.